Обавештење о Другој седници Одбора за пољопривреду одржаној дана 01.07.2016. године

Штампа
Датум објављивања недеља, 03 јул 2016

Поштовани чланови Коморе, 

Дана 01.07.2016. године у Народној скупштини Републике Србије одржана је Друга седница Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду, којој су присуствовали и ДВМ Миодраг Милковић и ДВМ Милан Ђорђевић, испред Ветеринарске коморе Србије.

 

ДВМ Милан Ђорђевић је изјавио на седници Одбора за пољопривреду следеће:

-С обзиром да се зараза први пут појавила на териоторији Европе 2015. године и великом брзином ширила, оног тренутка када се појавила на територији Републике Македоније и Бугарске, Република Србија је била угрожено подручје. Укратко су истакнуте и добре и  лоше ствари које су се дешавале, везане за ову заразу. Пре свега, полазећи од добрих, Милан Ђорђевић је истакао позитивно искуство и брзу реакцију ветеринарске станице „Бујановац“ која је прва открила болест, послала слике, да би након тога, Ветеринарска комора Србије преко својих регионалних одбора о болести информисала све своје чланове односно све ветеринарске субјекте који учествују или не учествују у спровођењу превентивних мера. Такође, похвалио је ветеринарске институте – на њиховом даноноћном раду на откривању и дијагностици болести, али и одлучну реакцију саме Владе по питању координисања свих тела у циљу сузбијања ове заразе. Сама превентива је овде била под великим знаком питања, с обзиром да су биле различите препоруке, пре свега - држање строгих принципа ОИЕ, који нису обавезујући за Републику Србију, и упозоравања мисије Републике Србије из ЕУ, односно Брисела да Македонија и Србија могу спровести превентивну вакцинацију. Истакао је да је Ветеринарска комора Србије по сазнању за појаву ове болести предузела мере информисања не само својих чланова већ и држалаца говеда, у сарадњи са организацијом за добробит животиња – ORCA, од које је добила флајере са информацијама.Као велики пропуст истакнута је незаинтересованост и лоша процена појединих структура, а пре свега Одељења за здравствену заштиту, прекасно формирање појединих кризних штабова, необавештавања Коморе и непридржавање Закона о ветеринарству. Међутим, и поред свих тих недостатака, добра аналитика и ефикасност Института и ветеринарских служби, допринела је да се болест не шири даље (1:09:05 снимак).  Апеловао је на народне посланике и на Владу РС и скренуо пажњу на важну чињеницу - да се ветеринарска струка не налази у оквирима Закона о здравственој заштити, те да иако се сада суочавамо са болести која не преноси на људе, постоје бројне болести које се преносе и које обухвата тај закон у ком се налазе колеге лекари, фармацеути и остали али не и ветеринарска струка. Апеловао је да се овај закон измени и да ветеринарска струка добије место које заслужује у оквиру здравствене заштите (2:13:00 снимак).

ДВМ Миодраг Милковић је изјавио следеће:

-  Болест квргаве коже је први пут описана 1929. године, а из Турске је пренета најпре у Грчку, а затим Македонију и Бугрску. Прва сумња на болест у Србији је утврђена 04.06.2016. године када је и пријављена ветеринарској инспекцији. Неадекватном реакцијом и спорошћу у доношењу одлука у оквиру ЕУ у вези набавке вакцине, дошло је до ширења болести. На опсасност од појаве болести у Србији, указивано је још у фебруару месецу ове године на скуповима едукација ветеринара којима је присуствовао и смењени директор Управе за ветерину. Реакција Управе је изостала. Оно што је било најважније након избијања болести јесте информисање сточара о болести. Преко информационог система Ветеринарске станице „Бујановац“ свако домаћинство које има говеда, је обавештено шта треба да чини – дезинсекцију, постављање мрежица на врата и прозоре објеката где се чувају говеда, апликацију репелената. Свим грлима на паши апликовани су репеленти. Након тога уследила је вакцинација која је ишчекивана. Последња еутаназија у Бујановцу је била 17.06.2016. године. С обзиром да је ДВМ Миодраг Милковић и председник Управног одбора ВКС, покушао је да укаже народним посланицима на дискрепанцу између Управе за ветерину и теренске ветеринарске службе. Дуго година је теренска ветеринарска служба била у сенци и талац Управе за ветерину која је лошом селекцијом кадрова доспела у веома лош положај и која наноси штету земљи у целини а, пре свега, економску штету. Истакао је да је потребно да сви помогну Управи за ветерину и новом в.д. директору да Управа за ветерину буде на нивоу теренске ветеринарске службе. Такође, променом Закона о ветеринарству потребно је да ветеринарска струка добије значај који заслужује пре свега по питању безбедности хране и производа животињског порекла а самим тим и по питању заштите здравља људи (1:24:14 снимак).

Закључак Одбора за пољопривреду:

1.  Одбор захваљује на напорима Влади РС, одређеним министарствима, оперативном штабу, војсци, полицији, Ветеринарској комори Србије, ветеринарској служби у целини и појединцима на сузбијању болсти квргаве коже на ефикасним и садржајним активностима, са препоруком да се под несмањеном пажњом активности настеве и успостављени систем буде приправан за праћење могућих појава других болести.

2.       Одбор препоручује да се сходно могућој појави разних заразних болести испита и могућност промене одређених закона.

Снимак седнице можете погледати на линку https://www.youtube.com/watch?v=QTDzxnjdlVo